Utisci Kucurana sa prve tri Akcije mladih “Pruži i ti svoju ruku!”

U Kucuri, već tradicionalno, po četvrti put, mladi uz pomoć starijih organizuju Akciju „Pruži i ti svoju ruku!”. Ove godine će se Akcija održati krajem jula, od 25. do 27. Kao i do sada, veliki broj mladih će doći u Kucuru, sa jednim ciljem, da pomognu starijima u poslovima u njihovim domaćinstvima koji su njima teški da ih sami urade.

Do sada, mnogi stariji ljudi su se odlučili da pozovu mlade u svoja domaćinstva i dozvolili su im da urade razne poslove: od okopavanja baštice, odlaganja drva za ogrev, košenja travnjaka, do čišćenja prozora, brisanja prašine i pranja sudova.

Slavka Šanta, koja je 2012. godine pozvala mlade da rade i noće kod nje, takođe je pristala i da popriča sa nama.

„Deca su kod mene radila pre dve godine. Sredili su zadnje dvorište i sekirom su isekli grmlje. Imali su puno posla, jer je bilo puno granja, čak se prikolicom izvozilo. Mislila sam da neće znati kako treba da se radi, jer su došla i gradska deca, iz Kule, Maradika, čak i Beograda, ali sve je bilo urađeno i ja sam zadovoljna. Takođe, kod mene su bile smeštene i dve devojke. Čak su i prozore pobrisale, sve su lepo za sobom ostavile. Svaki dan ih je dovodio neki dečak iz Đurđeva. Obećale su da će i za Kirbaj doći kod nas, kako bi njihovi roditelji videli gde su noćile.

Za Akciju sam saznala od jedne žene iz sela, koja radi u Karitasu i često je tu dolazila kod mene da mi pomogne uraditi sve što treba. I drugi put bih se prijavila da kod mene rade mladi ako bih imala ponovo toliko posla. Moji utisci su sasvim pozitivni.”

Od 2012. godine, u Akciju se takođe uključila i Marija Buila.

„Za Akciju sam saznala u Karitasu. Do sada se nije radilo kod mene, ali sam pomogla u okopavanju i uređivanju ruža pored crkve. Predlažem da se i drugi uključe u Akciju, prvenstveno zbog druženja. Mnogo toga mladi mogu da nauče od nas, ali i mi možemo puno od njih da naučimo. I ove godine ću se potruditi da se uključim. Planiram da uzmem udeo u novom delu programa, u Karitasu, gde će biti druženje Akcijaša sa decom sa posebnim potrebama, s obzirom da sam sa njima već radila i imam iskustva. Mislim da bi trebalo da se jave i ljudi kod kojih se do sada nije radilo. Sigurno ima u selu osoba kojima bi mladi mogli da pomognu. To nije sramota, čak, štaviše, za svaku je pohvalu je kada se izađe u susret mladima.”

Ivan Janko sa Velikog šora, već godinama prima mlade Akcijaše na posao.

„Pretprošle godine su došle devojčice, Sunčice, sve su počistile i prašinu su prebrisale. Čim su došle, ja sam se šalio sa njima i rekao sam im da moraju čizme da nazuju, pa u svinjac. A one gledaju, nisu sigurne šta i kako. Laknulo im je kada sam im rekao šta zaista treba da se radi. One su radile gore, na spratu. Moja žena i ja smo bili dole, zato što ne možemo stalno da se penjemo, a one su samo odande viknule šta im treba za rad i odmah su sišle po to. Prošle godine su došli dečaci kod nas. Trebalo je urediti lozu i uvezati je. Oni su to jako lepo uradili.”

I njegovi utisci su, takođe, pozitivni.

„Volim kad mladi dođu kod nas. Ovo je jako lepa akcija. Čim sam od mladih čuo da će biti akcija, ništa se nisam predomišljao. I kod moje tašte se, takođe, radilo. Svako kome treba nešto da se uradi, a posla se uvek nađe, neka se prijavi. Mladi će sve to da urade. Doći će, sve žele da rade, ne treba ih opominjati. A mi smo im dali soka i hleba sa mašću, tako kako je ovde običaj.”

I Serafina Međeši koja je svake godine do sada bila aktivno uključena u Akciju, bila je spremna da popriča sa nama. Ona je, kako kaže, 3 u 1 – i kao osoba kod koje se radilo i spavalo, ali i kao sponzor. Uvek je izlazila u susret mladim Akcijašima.

„Prve godine je kod mene došla jedna devojčica iz Subotice i dečaci iz Srema. Imali su puno posla. Slagali su cigle, odnosili smeće, punili prikolicu njime, ali su sve spremili i očistili. Sledeće godine je stiglo drvo i trebalo ga je složiti. Pored Kucurana, došao je i jedan dečko iz Beograda. Kako je rekao, živi pored Skupštine i prvi put do sada je radio sa drvom. Ali sve su to lepo uradili. Prošle godine sam se ponovo prijavila za posao. Došle su i devojčice i dečaci iz okoline Sarajeva i iz Sombora. Brisali su prozore, spremali su. Jedna devojka iz Sombora koja studira na Muzičkoj akademiji nam je i pevala. I tako, dok su radili, čula se i muzika. A sve su bile neke pesme koje su tamo učili: arije, Hor Jevreja, pa je ceo komšiluk slušao.”

Na pitanje da li je bila zadovoljna i kakvu ima poruku za druge, rekla je:

„Jako sam zadovoljna. Upravo zbog toga, iz godine u godinu, i učestvujem u Akciji. I drugi kojima je pomoć potrebna treba da se odazovu. Druženjem sa mladima i sami će postati mlađi, a neka se ne plaše, jer mladi mnogo bolji nego što mi mislimo danas. Nije istina da ne znaju i ne žele da rade, treba im samo dati priliku. A i treba prihvatiti i decu sa strane, iz drugih mesta, zato što će sa njima zajedno raditi i mladi iz Kucure. Jako je lepo što su mladi započeli ovu akciju.”

Akcija ima i duhovnu dubinu i konkretni smisao – pomoći svojim bližnjim. U njoj se mladi oslanjaju na starije, a srećni su kada ispruženu ruku stariji prihvate.